HTML је скраћеница за HyperText Markup Language и основа је сваке веб стране. Екстензија HTML странице може бити html или htm. HTML је на самом почетку омогућавао креирање једноставних веб страница, а није омогућавао унос графике и мултимедијалних елемената.
HTML се непрестано развијао и развија. У свакој новој верзији појављују се нове функционалности. Тренутна верзија HTML-а је HTML5 и подржан је у свим новијим веб прегледачима.
Структура језика HTML
Основни грађевни елемент у HTML-у је таг. Тагови се пишу унутар ознака „<” и „>” (без знакова навода). Тагови могу бити упарени или неупарени.
Упарени тагови имају ознаку за отварање и ознаку за затварање тагова:
- Отварање тагова:
<име_тага> - Затварање тагова:
</име_тага>
На пример <p> и </p>.
Неупарени тагови имају само једну ознаку, којом се таг истовремено отвара и затвара: <име_тага/>.
На пример <br/> или <img/>.
HTML језик није case sensitive, што значи да се имена тагова могу писати и великим и малим и комбинованим величинама слова, али је препорука да се користе мала слова.
Тагови дају значење садржају који се налази у њима и диктирају начин на који ће га веб прегледач приказати.
Код упарених тагова функција коју таг обавља почиње од места где је таг отворен и завршава се местом где је затворен, а садржај на који таг делује је садржај између отворене и затворене ознаке тагова. Изван затвореног тагова ефекат тог тагова не постоји.
HTML елемент је скуп отвореног тагова, његовог садржаја и затвореног тагова:<име_тага> садржај_елемента </име_тага>
На пример, таг <b>, којим се постиже да се текст прикаже као Bold, и који делује на текст „Пера“, у коду се пише као елемент <b>Пера</b>, а у прегледачу приказује као Пера.
Ознаке за отварање и затварање тагова се у прегледачу не приказују, али је њихов ефекат на садржај елемента (у овом случају Bold) постигнут.
Атрибути у HTML-у
Поред тагова, HTML се структурно описује и атрибутима. Атрибут се пише унутар имена тагова и служи да ближе дефинише начин деловања тагова или опише таг.
Имена атрибута су прецизно дефинисана, као и то који атрибут се може користити са којим тагом. У једном тагу може бити више атрибута.
Синтакса захтева да након дефинисања имена атрибута постоји оператор доделе = (знак једнако) и унутар знакова навода вредност атрибута.
На пример, атрибут align, са вредношћу left, у тагу <p>, пише се као:<p align="left">Пера</p>.
Свако име тагова има тачно дефинисан списак атрибута који се могу писати унутар њега.
Угнежђени елементи
Већ је наглашено да сваки таг делује на садржај који се налази унутар тог елемента. Тај садржај може бити текст за корисника, али може бити и други таг.
У случају да се као садржај елемента налази нови елемент, каже се да имамо угнежђене елементе, и тада сваки од тагова делује са својом функцијом коју он реализује.
Текст на који делује више угнежђених тагова (тј. елемената) подвргава се утицају свих тих тагова. Треба водити рачуна да се код угнежђених елемената прво затвара последњи отворени таг.
На пример, ако поред тагова <i>, желимо да делује и таг <b> (болдовање текста), пишемо:<i><b>Пера</b></i>
У прегледачу се приказује као: Пера.
Коментари у HTML-у
У опште појмове о структури језика треба сврстати и коментаре.
Коментари су делови веб странице који се не интерпретирају, а самим тим и не приказују кориснику. Улога коментара је лакше сналажење и навођење унутар кода.
Синтакса коментара је:<!-- текст коментара -->
Текст коментара може бити у једном или више редова.
Основна структура веб стране
Свака HTML страна почиње <html>, а завршава се тагом </html>, чиме се указује на почетак и крај примене HTML језика.
HTML страна има два дела:
- Заглавље (
head) - Тело (
body)
Заглавље се одваја таговима <head> и </head>, а тело документа таговима <body> и </body>.
- Таг
<head>дефинише заглавље HTML странице, у коме се налазе информације о самом документу (наслов, опис, кључне речи, име аутора итд.). - Таг
<body>је намењен за писање кода који треба да се прикаже кориснику.
Прва HTML страница може изгледати овако:
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<title>Моја прва веб страница</title>
</head>
<body>
HTML није тежак!
</body>
</html>
Овај код треба укуцати у било ком текстуалном едитору (препорука Notepad++) и сачувати, нпр. као index.html.
Након снимања, оперативни систем ће препознати да се ради о HTML екстензији фајла и аутоматски ће икону променити у икону прегледача.
Постављање кодне стране
Проблем са нашим језиком се јавља јер је подразумевани кодни распоред у текстуалном едитору и прегледачу енглески.
Овај проблем се решава додавањем следеће линије кода у <head> секцију:
<meta charset="utf-8">
Ова линија кода омогућава исправан приказ српског ћириличног и латиничног писма.